Упутство за писање завршног рада
Завршни рад представља самостални стручни рад којим студент показује способност примене стечених теоријских и практичних знања током студија на решавање конкретног стручног проблема или анализу одабране теме из области студијског програма. Израдом завршног рада студент потврђује да је овладао методама прикупљања, анализе и интерпретације релевантних података, коришћењем стручне и научне литературе, као и правилима академског и стручног писања. Студент бира тему завршног рада у договору са ментором, у складу са својим интересовањима и компетенцијама које је стекао током студија.
Циљеви израде завршног рада:
- примена стечених теоријских и практичних знања у анализи и решавању стручног проблема из одговарајуће области;
- развијање способности самосталног прикупљања, критичке анализе и интерпретације релевантних података и литературе;
- оспособљавање студента за примену одговарајућих метода и техника у решавању стручних задатака;
- унапређивање вештина стручног и академског писања, аргументованог закључивања и презентовања резултата;
- потврђивање компетенција студента за самосталан стручни рад и решавање проблема у пракси, као и за даље професионално усавршавање и целоживотно учење.
Техничке смернице за израду завршног рада
Завршни рад треба да буде израђен у складу са следећим техничким захтевима:
- Формат папира: A4 (210 × 297 mm).
- Маргине: 2,5 cm са свих страна (горе, доле, лево и десно).
- Фонт: Times New Roman.
- Величина фонта: 12 pt за основни текст.
- Проред: једноструки (Single).
- Поравнање текста: обострано (Justified).
- Увлачење првог реда пасуса: 1,25 cm.
Обим завршног рада зависи од нивоа студија и препоручује се да износи: 20 до 40 страна за завршни рад на основним и специјалистичким струковним студијама,односно 30 до 50 страна за завршни рад на мастер струковним студијама. У наведени обим не урачунавају се насловна страна, садржај, списак литературе и прилози.
Садржај завршног рада
Насловна страна
Насловна страна представља прву страну завршног рада и садржи основне податке о високошколској установи, аутору рада, ментору и самом раду. Њена сврха је да омогући јасну идентификацију завршног рада, због чега мора бити израђена у прописаном облику и садржати све елементе предвиђене овим упутством. Изглед и распоред елемената насловне стране дати су у Прилогу 1 – Изглед насловне стране завршног рада.
Садржај
Садржај се налази одмах иза насловне стране, а испред увода, и обавезно садржи следеће делове:
- Увод
- Разраду – са нумерацијом наслова и поднаслова, која мора бити идентична оној у тексту рада. Поред сваког наслова и поднаслова потребно је навести редни број странице на којој почиње. У оквиру разраде може се обрадити и практичан пример ради јаснијег приказа теме.
- Закључак
- Литературу
Увод
Увод је обавезан део рада који уводи читаоца у тему, презентује значај теме и разлог због кога је студент одабрао баш ту тему.
Разрада
У централном делу/разради завршног рада, студент обрађује тему рада. Приказују се теоријски (основне дефиниције) и практични (илустративни примери, по правилу оригинални, никако преписани) резултати који се односе на задату тему. Тај део текста треба да буде сачињен од више логичких целина и подцелина означених одговарајућим насловима и поднасловима. У току писања текста студент је дужан да га пише самостално. Свако навођење или цитирање текста из одређене литературе мора бити наведено као извор. Извори се цитирају у тексту на према APA стилу референцирања.
Закључак
Закључак садржи сумирана основна знања до којих је студент дошао кроз писање рада.
Литература
Литературу треба навести на крају главног текста абецедним редом по презимену аутора. Литературу навести на језику на коме су објавЉене. У наставку су приказани примери коришћења APA стила за цитирање у разним облицима појавЉивања (књига, рад у часопису, зборник, електронски извори).
Упутство за референцирање
Графички и табеларни прикази и формуле.
Све илустрације, без обзира да ли су дијаграми, фотографије, графикони називају се слике. Назив и број слике треба приказати на средини реда изнад слике.
Назив и број табеле треба приказати изнад табеле на средини реда.
Уколико су графички или табеларно представљени резултати ауторовог истраживања, као извор испод слике или табеле навести: Истраживање аутора.
Литература
Извори који нису коришћени у раду не треба да се налазе у списку литературе.
Приликом навођења литературе, треба се придржавати упутства АПА система навођења литературе. За више информација погледајте https://apastyle.apa.org/
Приликом цитирања унутар текста, када у реченици спомињете аутора и наводите његове речи, онда после имена аутора треба навести годину издања цитираног текста у загради, а на крају реченице потребно је навести број стране на којој се налази реченица у тексту из кога наводите: према Ђурковићу (2007), “цитирани текст” (стр. 10) (користити закривљене наводнике “ ”). Када се аутор не спомиње у реченици онда његово презиме, годину издања рада и број стране у раду навести у загради и на крају реченице, а ако је цитат настао парафразирањем или резимирањем, онда податак о броју стране није неопходан: (Ђурковић, 2007). Уколико се наводи две или више референци истог аутора, а при том су објавЉене у истој години, позив на референце треба навести на следећи начин (Harish, 2008a; Harish, 2008b). Када су два аутора рада, наводе се презимена оба аутора на следећи начин (Tew & Barbieri, 2012). Позив на референце у тексту за радове са више од два аутора треба навести на следећи начин (Luque-Martinez et al., 2007). Када цитирате извор који не приказује број страна (као што су електронски извори) користите презиме аутора и годину објавЉивања, уколико је аутор познат, а уколико је аутор корпорација или организација, назив организације и годину објавЉивања (Министарство финансија и привреде Републике Србије, 2013).
Књига са једним аутором
Пример: Храбовски, Томић, Е. (2009). Дестинације здравственог туризма. Нови Сад: Прометеј.
Књига са више аутора
Када је више аутора наводе се сви, с тим што пре последњег презимена додаје „&”. Уколико је више од седам аутора, наводи се првих шест, затим се пишу три тачке, и на крају се наводи последњи аутор.
Пример: Barrows, C. W., & Powers, T. (2009). Introduction to the hospitality industry (7th ed.). New Jersey: John Wiley&Sons, Inc.
Књига са уредником или приређивачем, зборник радова
Ако је књига зборник радова на неку одговарајућу тему, као аутор наводи се приређивач тог дела и уз његово презиме и иницијал имена у загради додаје се „уред.” ако је уредник, или „прир.” ако је приређивач, или пак „Ур.” као уредник ако је књига писана на страном језику.
Пример: Ђурковић, М. (Ур.) (2007). Србија 2000-2006: Држава, друштво, привреда. Београд: Институт за европске студије.
Рад у зборнику радова
Пример: Feret, K. (2011). Serbia and Poland on map of the global air cargo shipment. In V. Babić (Ed.), Contemporary Issues in Economics, Business and Management – EBM 2010 (pp. 3-16). Kragujevac: Faculty of Economics University of Kragujevac.
Рад у часопису са једним аутором
Пример: Harish, R. (2008). Brand architecture and its application in strategic marketing. The Icfai University Journal of Brand Management, 7(2), 39–51.
Рад у часопису са два аутора
Ако чланак на који се позивате има DOI број, треба га додати на крају референце у облику линка.
Пример: Tew, C., & Barbieri, C. (2012). The perceived benefits of agritourism: The provider’s perspective. Tourism Management, 33(6), 215–224. https://doi.org/10.1016/j.tourman.2011.02.005
Рад у часопису са више од два аутора
Пример: Luque-Martinez, T., Castaneda-Garcia, J. A., Frias-Jamilena, D. M., Munoz-Leiva, F., & Rodriguez-Molina, M. A. (2007). Determinants of the use of the Internet as a tourist information source. The Service Industries Journal, 27(7), 881–891. https://doi.org/10.1080/02642060701570586
Чланак из новина са наведеним аутором
Пример: Mišić, M. (2012). Ju-es stil smanjio gubitke. Politika, str. 11.
Чланак из новина без наведеног аутора
Пример: Straževica gotova za dva meseca. (2012). Politika, str. 10.
Докторска дисертација
Пример: Лазаревић, Ј. (2020). Ефекти димензија националне културе и стила живота на процес одлучивања потрошача о куповини (Докторска дисертација). Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет.
Документа или базе података са интернета, приватне или званичне интернет странице којима је аутор корпорација или организација
Пример: Министарство финансија и привреде Републике Србије. (2013). Информације о туристичком промету у Србији. Преузето 6. фебруара 2021. са http://www.turizam.mfp.gov.rs/index.php/sr/2010-02-11-17-24-30
Претраживање литературе
Google Scholar https://scholar.google.com/
Српски цитатни индекс SCIndeks: https://scindeks.ceon.rs/
Портал хрватских знанствених и стручних часописа HRČAK: https://hrcak.srce.hr/
Национални репозиторијум дисертација у Србији: https://nardus.mpn.gov.rs/
Научно-истраживачки портал Singipedia: https://singipedia.singidunum.ac.rs/